Opis enterijera 

Od svih prostorija koje mogu opisati a koje to sigurno zavredjuju svojom lepotom, ja cu ipak opistai jednu koja vise nije tako lepa jer su godine ucinile svoje. To je kuca u kojoj je ziveo moj tata.

Cak su je i stariji clanovi porodice zvali starom kucom. Kad su baka i deka umrli vise niko nije ziveo u njoj. Deca su se razisla i kao i sve cemu se ne pridaje paznja, vreme je pocelo da jede njenu lepotu. Niska gradjevina, prizemnica, imala je samo nekoliko prostorija, naravno toalet nije bio jedna od njih jer u ono vreme na selu ljudi su koristili samo poljske prostorije u tu svrhu. Na vratima i prozorima mogla se naslutiti farba plave boje koja se jedva zadrzala na jos ponekim mestima. Drvo je naravno bilo trulo. Kad se teska vrata uz skripu otvore, unutra niste imali mnogo sto sta videti. Sve je bilo minijaturno i svedeno na neophodno. Mali sto sa cetiri stolice gde su ljudi jeli u smene jer je porodica bila velika. Drveni krevet samac, na kome vec odavno nema duseka i nikad ga nije ni bilo jer se spavalo na slamarici. I u jednom cosku kolevka. Stara, istrulela , koja je uspava svu decu rodjenu u ovoj porodici. Zidovi su nekad bili beli bez nekih posebnih detalja. I to je sve. Nema nicega sto se danas smatra neophodnim za nirmalan zivot jer to i onda bio luksuz.
Malo kad smo zadovoljni onim sto imamo i smatramo da to nije dovoljno da budemo srecni, a kad vidimo kako su nekad ljudi ziveli, i odrastali u srecne, vredne, zdrave i sposobne ljude, postidimo se jer smo sami ucinili da budemo ovoliko razmazeni